АРАНЂЕЛОВАЦ

Из исконског споја трију праелемената воде, земље и камена, у окриљу Букуље и Венчаца, израстао је Аранђеловац са Буковичком Бањом као особено насеље на простору централне Шумадије – особено по белом мермеру, минералним водама и глини, том неодвојивом феномену човековог битисања од праисторије до данас.

Столетне букове шуме, питоми брежуљци и ливаде, плави шљивици и виногради, оквир су за слику модерног града са свим обележјима савременог урбаног живљења.

Његови људи дочекаће Вас топло, отвореног срца и пожелећете да му се изнова вратите. Очараће вас нетакнута природа која га окружује и која му, са сваким годишњим добом, дарује ново лице и непоновљиву лепоту, баш као у делу знаменитог српског реалисте, Светолика Ранковића: "И опет видим тебе, мила јесени… Ослепећу од блеска твога, занећу се чарима твојим… Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, чаробна сеоска јесени…"

Аранђеловац се налази у централном делу Шумадије, окружен венцима Букуље и Венчаца, на надморској висини од 270 метара. Материјални трагови старих култура потврђују да се на овом простору живот одвијао у континуитету још од старијег каменог доба. Сва села наше општине настала су крајем 17. века, после велике сеобе Срба, насељавањем становништва северне Црне Горе и Херцеговине. Насеље Врбица, из ког ће се касније развити Аранђеловац, први пут се помиње 1735. године као ''Шанац Врбица'', насеобина са 50 кућа и 300 становника. Уредбом књаза Милоша о ушоравању околних села настаје 1839. године варошица подно брда Рисовача која се развијала левом обалом Кубршнице према Младеновцу, а касније према изворима минералне воде у Буковику. Тако је наш град добио форму типичног друмског насеља, насталог од дела села Врбице и дела села Буковика.

За време друге владавине, на пропутовању кроз варошицу, књаз Милош даје обећање да ће подићи цркву "Светиј Аранђел", па Декретом од 1. августа 1859. године то и потврђује и у последњој реченици каже: "... варош Врбица нека се од сад зове Аранђеловац."

Упоредо са развојем града, развијала се и бања која је данас у његовом центру, а носи име по атару у коме се развила. Утврђивањем лековитости воде буковичких извора, бања 1836. године добија прве болеснике. Око извора се граде зграде за смештај гостију, откупљује земљиште за парк, обележавају стазе, сади дрвеће, проналазе и уређују нови извори и граде прва купатила над изворима Ђулара и Талпара. Старо Здање, најстарији сачуван архитектонски објекат у парку Буковичке бање, несуђено седиште народне скупштине и летњиковац династије Обреновић, саграђен је у периоду 1865–1872. године по налогу кнеза Михаила Обреновића. Коста Шрепловић, архитекта Старог Здања урадио је и план парка испред ове велелепне зграде. Крајем XIX века саграђено је парно купатило, Ново Здање (1887), а 1907. године и Павиљон у коме се флаширала вода за извоз и транспорт широм Србије. Под управом Штедионице дунавске бановине, бања доживљава нови успон, каптиран је извор топле воде, саграђено модерно парно купатило, хотел Шумадија, реновирано Старо Здање и реконструисан парк по плановима А. Крстића. Бања је тако добила изглед модерних западноевропских бања и постала излетиште најотменијег света ондашње Србије.

Развој Бање и града теку упоредо, а Аранђеловац постаје средиште Среза и занатлијско трговачки центар овог дела Шумадије. Крајем XIX и почетком XX века отварају се први рудници и пољопривредни расадник 1903. године. Већ су биле отварене основне школе – мушка 1850. и женска 1868. године. Град добија читаоницу 1869, а пошту и телеграфску станицу 1872. године. Од 1904. године повезан је пругом уског колосека са осталим деловима Србије.

Аранђеловац се данас простире на простору од 376 км, на коме живи око 50.000 становника у 18 насељених места. Од улаза у град, некад села Врбица, а данас ужег градског подручја, води дугачка главна улица све до центра, где је на простору од 24 ha прелепог парка смештена Буковичка бања. Трговачко–занатска зона данас је заштићена као стара чаршија којом се, као и некад, нижу радње, кафеи, посластичарнице, ресторани…

Главна улица данас носи име оснивача града, књаза Милоша, и спаја две заштићене културно–историјске целине: пећину Рисовачу и бањски парк. Орашац, трећа заштићена зона, налази се неколико километара од улаза у град.

У делу града који чини бању, у миру зеленила и цветних алеја, смештени су бањски објекти, хотели, извори минералне воде, отворени базен и приватне куће са собама за издавање. Парк је данас највећи европски музеј мермерних скулптура у отвореном простору насталих од 1966. године на симпозијуму ''Бели Венчац''. На отвореној сцени се током лета одржавају концерти, позоришне представе, фолклор...

Бањски парк је данас урастао у своје залеђе, планину Букуљу са које у летњим вечерима ветар доноси спасоносну свежину. На падини Букуље подигнут је Народни музеј који са вилом Караџић и буковичком црквом св. Архангел Гаврило чини целину. Од бањског парка према Музеју и даље, према врху планине, води обележена пешачка стаза, али и добар асфалтни пут.

Столетне букове шуме и питоми пропланци Букуље (696 м), стазе за пешачење и видиковац на самом врху са кога пуца поглед на валовиту Шумадију, испуниће Вас најлепшим и снажним утисцима које ћете дуго памтити. Са друге стране Букуље лежи акумулационо језеро Гараши, прави рај за пасиониране риболовце. Подно бране током лета раде базени за децу и одрасле, ресторан са баштом, терени за мали фудбал и одбојку на песку. Град и бања су стекли поверење многобројних спортских клубова који су стални гости јер за њихове припреме овде влада идеална клима; изграђени су спортски терени, фудбалско игралиште, хала и др.

Аранђеловчани се труде да у ужој зони града сачувају дух старих времена и стога развијају само индустрију чистих технологија, а и њу измештају изван градског подручја. Овде се пуни чувена минерална вода ''Књаз Милош" и производи широка палета безалкохолних пића; експлоатише се бели мермер са Венчаца, гранит из Буковика и глина са неколико подручја; сваког дана на пијацу стиже свеже воће и поврће из плодних башта, винограда и воћњака по којима су позната околна села. Тако град, као и некад, живи од богатсва које му дарује природа: воде, мермера и глине.

Нетакнута природа и природне реткости, парк несвакидашње лепоте оплемењен хармонијом уметности и зеленила, културно-историјско наслеђе, као и близина већих градских центара (Београд–75км, Крагујевац– 56 км), чине Аранђеловац градом привлачним за велики број туриста који му се изнова радо враћају.

За одмор, али и нова сазнања, Аранђеловац вам нуди бројне могућности, зато, искористите прилику и, добро дошли!