АРХЕОЛОШКА збирка

Културе млађег каменог доба, неолита, које се карактерише појавом земљорадње и сточарства, формирањем првих трајних насеља и употребом глине, представљене су налазима са локалитета Поља у селу Бањи, где је откривено једнослојно насеље старчевачке културе (старији неолит) с почетка VI миленијума старе ере. Међу покретним археолошким материјалом доминирају питоси, керамички судови већих димензија и грубе фактуре за чување житарица, претежно орнаментисани аплицираним тракама у виду ребра, спирале или брадавицама, док су судови финије израде украшавани искључиво урезаним линијама.

У млађем неолиту на подручју уже Србије и Косова, као класичном подручју егзистирања, развија се винчанска култура, за чију се млађу фазу, Винчу-Плочник, везује културни инвентар са локалитета Дизаљка у Липовцу и Поповића орница у Стојнику.

На Дизаљци су констатоване основе кућа кружног или четвороугаоног облика, грађене техником плетера и лепа, а од покретног материјала откривено је оруђе – ножићи и секире од лаког белог камена и типична винчанска керамика – монохромна, сиве, црне или мрке, ређе црвене боје, орнаментисана уобичајеним техникама (канеловање, урезивање, жигосање) ; од облика су најзаступљеније зделе и амфоре претежно финије израде, груби судови – питоси, минијатурни судови, жртвеници. Део покретног инвентара са Дизаљке чини и зооморфна и антропоморфна пластика .Стилизоване фигуралне представе женског тела су, најчешће, наглашених секундарних полних ознака (груди, трбух, глутеји) или су веома поједностављене и без детаља, у највећем броју случајева стојеће, црно печене, средње и фине фактуре, често приглачане површине. На лицу полигоналне, ређе троугаоне форме, истичу се крупне урезане или пластично моделоване очи, понекад са представом обрва и трепавица, увек изразит пластично моделован нос, наглашене бушене јагодице. Руке су обично моделоване у виду хоризонталних бушених патрљака. Антропоморфне фигурине су украшене истим техникама и мотивима као и употребна керамика: канеловање и урезивање правих и кривих линија, снопова линија, спирала, пунктираних праволинејних и криволинејних трака, укрштених трака које формирају ромбове и троуглове, меандрастих пунктираних трака, затим, жигосање, при чему се орнаменти групишу у траке или метопе или формирају мотив шах-поља. Ове стилизоване предсдтаве женског тела, свакако, стоје и вези са духовним животом и веровањима винчанских земљорадника, али у археолошкој науци и даље остаје отворено питање њиховог значења и функције у ужем смислу речи. Зооморфне фигурине су заступљене у мањем броју и углавном је реч о представама четвороножних животиња издуженог тела орнамнтисаног урезаним линијама.

Са лoкалитета Поповића орница у Стојнику, на коме је у млађем неолиту постојало насеље на необично великој површини (око 5 хектара), потиче покретни инвентар презентован црно печеном керамиком (питоси, зделе, лонци), алаткама од камена (секире) и кости ( стругачи, сечива, длета), а значајно је истаћи и налаз двокраког, вертикално бушеног амулета и главе антропоморфне фигурине тзв. птичјег лица, сумарно моделоване, са изразитим пластичним носем.

Постојање енеолитских култура, односно, култура бакарног доба као прелазне апохе из неолита у метално, бронзано доба, потврђују налкази са локалитета Ћелова главица у Орашцу, где је откривено утврђено насеље с почетка II миленијума старе ере. Од покретног материјала јављају се камене и коштане алатке, као и посуђе од печене земље - груби лонци, често са језичастим дршкама и пластичним ребром при ободу, судови финије израде, црне или тамномрке боје – то су, чешће, мали лонци и, ређе, дубоке зделе, украшени убодима организованим у целине омеђене урезаним линијама или у широке траке са белом инкрустацијом .

Периоду који се поклапа са самим крајем неолита и почецима бронзаног доба могу се приписати и налази са локалитета Учитељев предел-Човић гај у Копљарима. Одатле потичу ретки остаци стамбених објеката и јама, а од покретног инвентара кремена артефакта (стругачи, сечива), камене секире, као и посуђе (лонци, зделе, питоси), углавном грубе фактуре, печено у сивој, црној или мркој боји, орнаментисано урезивањем или аплицирањем пластичних ребара.

На сталној поставци изложено је и 11 камених стубова, целих или фрагмената, као и фигурална педстава лава од белог мермера, који нису добијени као резултат археолошких истраживања, већ је реч о случајним налазима. Претпоставља се да потичу са подручја села Белосаваца, општина Топола, где су проспекцијом терена потврђени трагови старих култура од праисторије преко антике до средњег века.

На подручју Венчаца, на коме су евидентирани локалитети који покривају широк хронолошки распон од касне римске културе до средњовековне Србије, делимично je истражен локалитет Градина-Мали Венчац, кога још у XIX веку бележи Ф. Каниц као остатке старих зидина познатих у народу као Бакића двори. Већ на основу првих резултата рекогносцирања могло се закључити да је реч о утврђењу из касног римског периода (IV-VI век) са индицијама да је живело и у средњем веку. Од покретних налаза истичу се фрагменти два коштана чешља, фрагмент обода стаклене посуде, гвоздене маказе (вероватно служиле за личну тоалету или сечење финијих тканина), гвоздену мотику, фрагменте бронзане оплате, делове металног тањира, гвоздену стрелицу са тробридним сечивом. Имајући у виду конфигурацију терена и покретни инвентар може се претпоставити да је реч о утврђеном граду који је бранио Рудник. Вероватно су на околном простору биле подигнуте и неколике villae rusticae које су опслуживале град, а у прилог томе говори и чињеница да су на локалитету Зечка у селу Бањи ранијим рекогносцирањима констатовани зидови некакве грађевине из IV века, који би могли бити остаци једне такве виле.

За период средњег века везују се два сакрална објекта, црква светог архангела Михаила у Брезовцу и црква на локалитету Манастирина у Босути (вероватно обе из XV века) са малим бројем покретних налаза.

У оквиру сталне поставке изложени су и појединачни, случајни налази са других, неистражених локалитета ( доспели у збирку најчешће путем поклона) који сведоче о томе да су ови простори били насељени од најстаријих времена, те да крију још много трагова и тајни материјалне и духовне културе наших предака, наше потпоре за садашњост и оставштине за будућност.