ЕТНО домаћинство

Oкућница Илије Милошевића налази се на улазу у Аранђеловац, из правца Тополе са десне стране. У пространом дворишту сачувано је седам објеката првобитне окућнице: стара кућа, новија кућа, вајат, млекар, магаза, кош и бунар. Испред млекара налази се столетни орах, а на делу крај старе куће неколико стабала четинара. Окућница Милошевића представља типичну сеоску целину из XIX века заокружену припадајућим објектима. Као таква Окућница илије Милошевића је проглашена за културно добро. Последњи директни потомак породице Милошевић, Илија Милошевић завештао је окућницу Општини Аранђеловац.

СТАРА КУЋА – Централни објекат у оквиру читавог домаћинства је стара кућа, најстарији објекат у оквиру окућнице. Првобитно је грађен као качара, да би још крајем XIX века био претворен у кућу за боравак. И данас се, у основи ове грађевине, могу назрети првобитни елементи када је то била качара. Тада је кроз средину зграде простор био калдрмисан и прилагођен тако да су туда пролазила кола, а лево и десно су биле каце у које се из кола истоварала шљива и комина. Сходно томе, на згради су била велика улазна и на супротној страни излазна врата. Наравно, када је зграда реконструисана у објекат за становање ( вероватно крајем XIX или почетком XX века) она добија сасвим други изглед, нарочито у унутрашњости.

Читава грађевина лежи на равном терену, на плитким темељима од камена. Сва је зидана у камену и кречном малтеру. Зидови су јој малтерисани и са спољне стране окречени у окер тону, а у унутрашњости у бело. На згради је простран кров на четири воде, блажег нагиба, а кровни покривач је ћерамида. На крову доминира широки димњак зидан од опеке. Стреха је умерено „напуштена“, са обрађеним роговима. У унутрашњости зграде простор је подељен на три дела. Ту су „кућа“, која је била са огњиштем, накнадно сазиданим, затим соба невелике површине и на крају помоћна просторија, која је служила и као стаја за стоку.

Над читавим унутрашњим делом зграде налази се таванска конструкција коју чине видљиве, масивне храстове греде између којих је слагана тесана храстова даска.
Стара кућа Милошевића највероватније је саграђена крајем XVIII или почетком XIX века, као качара. Иако је крајем XIX или почетком XX века, приликом претварања у зграду за становање претрпела низ промена, у основи је задржала првобитан изглед и представља значајан објекат народног градитељства овог краја.

ВАЈАТ је у оквиру окућнице смештен на простору између старе и нове куће. Подзидан је високим темељним зидом (који је „кренуо“) на делу према старој кући, где је терен у знатном нагибу. Сав је од масивних храстових брвана, која су на угловима напуштена ван равни зида и сложена по старинском начину, на „ћерт“. На прилазној страни има простран и дубок трем, са два орнаментисана храстова стуба.
Ограда на трему вајата накнадно је, осамдесетих година XX века, преправљана и уместо од дасака сада је зидана од опеке.
Таваница трема опшивена је профилисаним шашовцем. Улазна врата рађена су од масивних храстових талпи, на старински начин, кушачена са унутрашње стране. Кров на вајату је блажег нагиба, четворосливан.

МЛЕКАР је постављен је на плитке темеље од ломљеног камена, зидане у кречном малтеру. У основи је квадратна грађевина, са зидовима од брвана. У доњим зонама, све до половине висине објекта, зидови су од хоризонтално слаганих храстових брвана, на угловима „ ућертаним“. Горње зоне зидова чине посебно засечене даске, какве се срећу код грађевина ове врсте редовно, ради проветравања унутрашњости. Кров на млекару је четворосливан, а кровни покривач је ћерамида. У унутрашњости је једна просторија, са подом од набијене земље и отвореном таваницом.

КОШ је издужене основе, подзидан високим темељним зидом од камена са тумбасом. Читаву грађевину чини конструкцуја греда, стубова и косника. На стубове су у хоризонталном низу наковане храстове летве у размаку од 2–3 cm.
Кров на кошу је на две воде, прекривен црепом. Временом је кош преправљан па је у многоме изгубио на аутентичности, тако да нема изразита споменичка својства.

МАГАЗА је издвојена мало од осталих објеката у оквиру окућнице. Постављена је на равном терену, у основи правоугаона грађевина, подигнута на високи темељни зид ( висине око 1 метар). Темељни зид је од ломљеног камена у крачном малтеру. Грађена је од брвана, са конструкцијом од греда, стубова и косника. Зидови су јој од храстових брвана, сложених између стубова у хоризонталном низу.
На прилазној страни зграде је простран трем, са два слободна храстова стуба. Са једне стране зграде (лево од приступног дела) саграђена је нека врста трема, наслона, која је служила за остављање кола и алата. У унутрашњости магазе је једна просторија у којој су пресеци за житарице и брашно. Кров је на четири воде, благог нагиба, а кровни покривач је цреп.

НОВА КУЋА је саграђена 1917. године, на месту старе куће која је порушена. Зидана је од опеке, са малтерисаним и у два тона окреченим зидовима. Саграђена је на косом терену, па је део на косини подзидан високим темељним зидом од камена и ту је саграђен подрум, који је у новије време претворен у неку врсту сутерена. Врата подрума су одваљена, тако да су потребна друга. Над подрумом су две собе и предсобље. Око 1980. године са једне стране зграде дозидан је анекс, који је доста успешно уклопљен у габарит првобитне грађевине. На том делу добијене су помоћне просторије. На кући је кров на четири воде, полустрм, а кровни покривач је бибер цреп. На крову је димњачка капа зидана од опеке.

БУНАР је ситуиран према ивици дворишта, на простору непосредно изнад млекара. Дубок је 12 метара, обзидан каменим блоковима. На бунару је сантрач грађен од дасака у доњој зони, а горњи део затворен је накованим лајснама. Кров је сведен четворосливно, а покривен је лимом.

Окућница Илије Милошевића у Аранђеловцу формирана је највероватније у XVIII веку. Фамилија Милошевића досељена је из Сјенице. Према Б. Дробњаковићу било их је почетком XX века у Аранђеловцу у четири куће, а славили су Св. Луку.
Ову окућницу највероватније је формирао прадеда последњег власника, Сретен Милошевић. Она је до данас сачувана са приближно истим објектима који су ту били од њеног заснивања.

Стара кућа ( некада качара ), вајат, млекар, магаза, нова кућа – све су то објекти који имају споменичка својства, а читав комплекс окућнице представља значајан споменик народног градитељства Шумадије XIX века, који треба сачувати и трајно заштитити.

После много година и више старалаца Скупштина општине Аранђеловац дала је Окућницу Илије Милошевића на старање Народном музеју у Аранђеловцу.