ЕТНОГРАФСКА збирка

Етнографску збирку чини преко 435 предмета, набављених, углавном путем поклона. Збирка је подељена на 7 основних група: становање; привреда; домаћа радиност; одевање; друштвени живот; духовна култура; писани и аудио – видео записи.

У сталној поставци етнографским материјалом је приказан живот људи који су населили ово подручје крајем 17. века после велике сеобе Срба, тј. живот у једноделној кући брвнари. Представљена је реконструкција огњишта; сеоско привређивање – земљорадња, сточарство са прерадом млека; домаћа радиност; настанак града Аранђеловца и градско привређивање – занати: абаџијско – терзијски и ћурчијски занат. Приказана је сеоска и градска ношња као и неколико женских шешира, мушки полуцилидер Borsalino, као и женске сатенске ципеле – златне и сребрне, као сведочанство продора европске моде у наш крај. Иако је опанчарски занат најзначајни за развој привреде Аранђеловца почетком XX века, тренутно није представљен, због недостатка простора.

Временом се мењају ношња и начин живота, као и обичаји који нестају или се модификују. Духовна култура једног народа се највише чува у предањима, у причама које се преносе с колена на колено. Неки обичаји су нестали, као на пример обичај везан за крај жетве – плетење "божје браде": класје последњег пожњевеног снопа увезивало би се црвеним концем и китило шареним цвећем, а потом би се исплело тако да добије облик браде. Ту своју рукотворину жетеоци су називали "божјом брадом", "боговом брадом" или "богу брадом". Та "брада" је била предмет посебног поштовања. чували су је под стрехом куће или амбара до следеће сетве. Њено зрневље се мешало са семеном припремљеним за сетву. Тако су, вршећи на неки начин магијску радњу, одржавали континуитет плодности својих житних поља. Музеј поседује неколико "божјих брада" од пшенице (која има посебну магијску моћ у заштити човека од демона), јечма и овса.

Нестанком ткања и предења вуне нестао је и један леп обичај – даривање снахе од стране девера преслицом (кудељом) од које се жена није одвајала до своје смрти, ни док је ногом љуљала дете у колевци, ни док је чувала овце или краве у пољу. Често су је сахрањивали са њом или је побадали на гроб поред крста. На неким споменицима је и уклесана преслица. Свака преслица је, поред употребне и уметничке вредности, имала и магијску улогу у заштити младе жене која улази у нову породицу. Мотиви који се налазе на преслици су биљни: у виду непрекидне лозице, биљке са кореном, саксије са цвећем, гранчица, цветова, плодова или стилизованих јела на дршци где прелази на лопатасти део преслице. То све симболизује "дрво живота", којим се жели дуг, здрав и срећан живот младе.

Заштитну улогу су, такође, имали и огледало које је одбијало демоне и све зле силе од жене, као и мотиви очију и крста који су жену штитили од урокљивих очију. Ако се зна да су раније, не познавајући медицину, жене често умирале на порођају или су им деца умирала до прве године, онда су разумљиви мотиви на преслицама који су носили магијску моћ заштите. Ово се све може видети на изложеним преслицама, које су део збирке домаће радиности Народног музеја у Аранђеловцу.