ПАЛЕОНТОЛОШКА збирка

Археолошко одељење Народног музеја у Аранђеловцу обухвата палеонтолошку и археолошку збирку које својим налазима, добијеним рекогносцирањима, систематским ископавањима или путем поклона, презентују живот и културу најстаријих људских заједница на простору централне Шумадије који покривају аранђеловачка и тополска општина.

Палеонтолошку збирку чини око 2000 фосилизованих остатака животиња леденог доба, односно, костију и зуба откривених у пећини Рисовачи, значајном археолошко-палеонтолошком и спелеолошком локалитету, који се налази на самом улазу у град. У палеонтолошком погледу Рисовача представља прави депо фосилних остатака леденодопске фауне и најбоље проучено палеонтолошко налазиште на подручју Србије. Систематским анализама рисовачког остеолошког материјала утврђено је да се ради о преко 20 врста сисара, претежно представника топлодобних степских животиња, што сведочи о миграцијама фаунских заједница из степа Панонске низије на подручја у унутрашњости Србије у почетним раздобљима последњег, четвртог леденог доба.

Дугогодишња археолошка и спелеолошка истраживања Рисоваче дала су важне резултате за археолошку науку, пре свега, јер су потврдила постојање култура старијег каменог доба на простору јужно од линије Сава – Дунав и пружила нове податке о начину живота праисторијских људи. Археолошки налази, тачније, одлике и начин израде каменог и коштаног оруђа, указују на чињеницу да је Рисовача била станиште неандерталских ловаца, те да припада средњој етапи старијег каменог доба, мустеријенској култури. Прва темељна стручна испитивања палеонтолошког материјала из Рисоваче извршио је др Иван Раковец процењујући његову старост на око 70.000-100.000 година, док се према анализама Института ''Руђер Бошковић'' из Загреба (академик Мирко Малез) палеонтолошки налази могу датирати у период од пре 31.000 – 36.000 година. На сталној поставци изложени су најбоље очувани остелошки остаци пећинског медведа, дивљег коња, мамута, јелена, дивљег говечета, дивље свиње, бизона, пећинског лава, пећинске хијене, вука, али и реконструкција скелета пећинског медведа као најзаступљеније животињске врсте (рад палеонтолога Ненада Барловца из Београда).